Sleš "zapalio" Arenu

Čovek koga se sećamo iz dvorišta crkve u omiljenoj nam “November Rain”, koga prepoznajemo po frizuri i šeširu koji na njoj ‘opstaje’ već godinama, i koga volimo zbog tih savršeno bezobraznih rifova koje proizvodi njegova gitara, vešeras je zapalio Beogradsku arenu.

A onda se sve stišalo…bar na trenutak

“Slobodno pevajte sa mnom, zviždite, uživajte”, dobacio je Majls Kenedi publici, i zapevao “Patience”. Arenom se proneo samo uzdah…

„Mir“ nije dugo trajao jer je Sleš već sledećim solom, ovoga puta u hevimetal maniru, dobro razdrmao publiku i podigao je iz letargije. A onda nas je i iznenadio, i to temom iz filma „Kum“ koju je izveo maestralno, u polumraku, i sasvim sam na bini.

Kako je počelo, tako se i završilo – žestoko, u Slešovom maniru i pesmom koju su svi čekali – “Sweet Child of mine”. Fan pit je skako, a tribune su se tresle. Petočlani bend se nakon toga poklonio i ostavio publiku da ih “pozove” na bis.

“Bili ste je**** fantastični! Nama je ovo poslednji nastup za sada i vi ste ga učinili nezaboravnim“, rekao je pevač izlazeći na binu po drugi put.

Bis je počeo 'obećavajuće', uz „Promise“, a Sleš je znao i kako da ga zepečati, uz nezaobilaznu „Paradise city“.

Da li se Sleš promenio od "Gansa"? Možda i jeste, ali mi to nismo mogli da primetimo. Njegova vizuelna “maska” ostala je netaknuta, njegova energija delovala je neuhvatljivo, a zvuci njegove gitare su se išlifovali do savršenstva.

Oni koji ga vole, nakon ovog koncerta će ga sigurno voleti jos više, a oni koji su u Arenu došli sa malim očekivanjima otišli su prijatno iznenađeni.

Majstor gitare ispunio je obećanje i svirao punih dva sata bez ijedne pauze, a Slešov nastup u Areni može se opisati u tri reči...Bilo je strava!
(Maša Čović, MONDO)